Poezija, Stojan Simijonović

Poezija, Stojan Simijonović

 





Blizu je



lopovski sam pesmama dužim od sebe prilazio tuđim srcima

svaka govori o mestima na kojima nisam bio

i kao hodanje po pruzi: postoji magija koračanja dok ne naiđe voz

a ovih dana tražim u mislima zadnji izlaz dok me noge ne slušaju
otud podočnjaci – da ono što vidim osetim
otud umor – molim se uličnim božanstvima žena

svaka ruka ima moć a svaka moć uvo – unutra dovoljno mesta za mene

igramo oko vatre uz plemensku muziku obučenu u električni kikboks psaj trens tam tam de si ti
zemljotresno popucala stopala od igranja van kruga koji plamen osvetljava

morali smo zasijati da bi igra trajala u privatnosti mraka

naše tetovaže ožiljci su, kao rajsferšlus uvode u pre-i-posle
raspadamo se igrajući a ritam se ubrzava i evo svetlosti




sizifni tipovi iza ugla


sa prestankom kršenja pravila
počeo sam ustajati rano ujutru
alarm je podešen: šest i trideset sedam

ranije sam mnogo sanjao, malo spavao

valuta! valuta! ne zanima nikog ko sam
odgovora nigde, sem u meni a pristup – zabranjen
šest i trideset sedam, putniče kreni

ranije nisam znao ko sam, nisam još video smrt

bela košulja, piksle i džez
nedeljna parfem-kafa jutra
sve se čeka, čekanje se plaća

ranije skoro ništa nisam plaćao

trinaest, sto trinaest sati
u uspravnom položaju
sve će se promeniti ako ga suočiš sa vremenom, sem

šest i trideset sedam


Gluma, sako i beda



Platili smo kartu
da bismo slušali o ratu
i traumama

Ljudi ukrućenih vratova
su se okretali da vide
ko se to smeje

Smejem se, smešna je scena

Kiša je čekala da izađemo
gladni a puni viskija

Pitao sam prijatelja:
Misliš da je gladan
ovaj što se vrzma oko nas?

Nismo znali
dok nije krišom liznuo
ostatak nečijeg kečapa
sa površine stola

Naručio sam mu hranu
I opsovao svet




Posle aftera





sve o ljubavi sam naučio
nakon rastanka
upadanjem u oblikovane rupe
koje smo kopali da spasimo odnos

voleo sam te rupe

spavam u njima



***



Tražili su mi kopije izveštaja
dokaze o potrošenim satima
u njihovim zgradama

a ja sam sanjao svoje mrtvu u dvorištu kuće

u nekoj od tih zgrada stisnuo sam dugme
I eto me na granici Kine sa Rumunijom
odatle se Beograd video jasno

tražio sam novac od dobrih ljudi
da se vratim nazad razgovaram u nedogled
sve dok se ne osetim drogirano
svestan lepote, nesvestan droge



Čitajući psihologe



Ne treba čitati psihologe
pričaju o toksičnim odnosima

Nijedan im ne valja

Od prvih beži
Pete I šeste prijavi

Hoće li ostati odnosa na kraju

Možda to nije deo plana








Rođen 1992. godine u selu Maskaru (Opština Varvarin), nakon gimnazije došao u Beograd i upustio se u niz različitih poslova koji bi donosili dovoljno udobnosti u kojoj bi poezija imala svoje mesto.

Razgovara sa strancima na ulici i veruje u razgovor.

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".